GODINA STOIČKOG ŽIVLJENJA
e-mail kurs iz stoicizma
POGLED U GODINU STOIČKOG ŽIVOTA
U uvodnoj lekciji kursa istražujemo zašto je dobro da se bolje upoznaš sa stoicizmom i prihvatiš ga kao način svog življenja. Upozoravam te da je ova lekcija duplo duža od ostalih zato što je važno da odmah na početku dobiješ određene informacije pre nego što započneš konkretan rad na usvajanju stoicizma kao životne filozofije.
ŠTA NAM PORUČUJU ANTIČKI STOICI?
PRONAĐI VREME ZA FILOZOFIJU!
Zašto niko ne priznaje svoje mane? Zato što još uvek živi među njima: o snovima može da priča samo onaj koji je već budan, a priznavati svoje mane jeste znak ozdravljenja. Mi se, dakle, budimo da bismo mogli uvideti svoje zablude. Ali probudiće nas jedino filozofija, i samo ona će rasterati dubok san: njoj se posveti u potpunosti! Ti si nje dostojan, a i ona je dostojna tebe: požurite i zagrlite jedno drugo! Odrekni se svega ostaloga, snažno, otvoreno: nema razloga da krišom filozofiraš. Da si bolestan, ostavio bi brigu oko domaćih poslova, […] svom dušom bi radio na tome da se što pre oslobodiš bolesti. […] Ukloni sve prepreke i vodi računa samo o zdravom razumu: do njega niko nije stigao ako je bio suviše zaposlen. […] Aleksandar (Makedonski) je nekome gradu koji mu je nudio jedan deo svoga zemljišta i polovinu celokupnog poseda odgovorio: ,, Ja u Aziju nisam pošao s namerom da uzmem što biste vi dali, nego da biste vi imali ono što sam ja spreman da vam ostavim.” Isto tako i filozofija govori svemu ostalom: ,,Ja neću da primam vreme koje preostane iza vas, već ćete ga imati vi onoliko koliko vam ga ja budem ostavila.” Svu pažnju moraš obratiti na ovo, njoj se posveti i nju poštuj i ceni! Tako će nastati ogromna razdaljina između tebe i ostalih; bićeš daleko ispred svih ljudi, a sami bogovi neće biti daleko ispred tebe. Pitaš me kakva razlika postojati između tebe i njih ? Oni će duže živeti.
Seneka, Pisma prijatelju 53.8
UVODNA, POKLON LEKCIJA
ZAŠTO OVO ČITAŠ?
Da li si ikada zastao i zapitao se: ,,Šta ZAISTA želim od života?” Ne mislim na neposredne želje poput toga da imaš skladnu emotivnu vezu, posao koji se dobro plaća ili kuću o kojoj oduvek sanjaš. Mislim na ono što tvom životu daje smisao. Koja je najvrednija stvar za koju bi mogao da se boriš?
Mnogi prolaze kroz život bez pravog odgovora na ovo pitanje. Uhvaćeni smo u kolotečinu svakodnevice, zaluđeni svakakvim distrakcijama koje ometaju naše razmišljanje tragamo za ciljevima koje nam kultura i mediji nameću. Životarimo od danas do sutra umesto da živimo ispunjen život inspirisan ličnom filozofijom. A onda, kada osvane poslednji dan, shvatimo da smo protraćili jedini, dragoceni život jureći za nečim što nije naše.
Identifikovanje životne svrhe prvi je korak, ali čak i tada, za njeno dostizanje ti je potrebna efikasna strategija. Baš kao što se ljudi koji žele da uvećaju svoje bogatstvo konsultuju sa finansijskim savetnicima, tako se oni koji žele da ostvare smisleniji život konsultuju sa filozofijom.
,,Ali ja ne znam koja je moja životna svrha!” pomislićeš. Nisi jedini. Životnu svrhu nije lako otkriti, osim ako si izuzetno talentovan muzičar, sportista ili naučnik pa se izražavanje tvoje ličnosti kroz neku vrstu delovanja intuitivno nameće kao prirodno. Ali koliko je zaista prirodnih genija među nama? Vrlo, vrlo malo. Čak i oni za koje smatramo da su geniji u svojoj oblasti za svoj uspeh mnogo više mogu da zahvale upornom i konstantnom radu nego izuzetnim prirodnim sklonostima.
Postoje izvesne osobine koje su zajedničke svim ljudima koji slede svoju životnu svrhu. Ako oko sebe prepoznaješ nekog od njih uvidećeš da su oni obično smirene osobe, zadovoljne sobom i životom ma kako nesavršen on bio.
To je upravo ono što stoička filozofija nastoji da nam pruži. Ona nas uči da živimo u skladu sa sopstvenom prirodom gajeći vrline koje razvijaju naš karakter kako bismo ostvarili konačni cilj – evdamoniju – osećanje lične ispunjenosti, mira i autentične sreće.
Autentična sreća je ono čemu svaka osoba prirodno teži. Traganje za njom kroz filozofiju otkriva naše skrivene potencijale koji vremenom toliko ojačaju da nas pozitivno transformišu menjajući kroz nas na bolje i živote ljudi oko nas. Zato, dok ne pronađeš svoju jedinstvenu životnu svrhu, predlažem ti da tvoja trenutna svrha postane traganje za ličnom srećom, a tvoj vodič na tom putu – filozofija.
Antički filozofi bili su nepokolebljivo posvećeni ovom cilju. Nisu samo teoretisali; praktikovali su i podučavali životne filozofije svima koji su bili željni da uče. Škole poput kinika (ciničke škole), koji su zagovarali asketski način života, i kirenaika (kirenaici), koji su promovisali hedonizam, nudili su raznolike puteve ka onome što su smatrali dobrim životom. Među njima, stoička škola, koju je osnovao Zenon iz Kitijuma, pružala je duboke uvide koji su i danas relevantni.
Prema Epikuru: „Uzaludna je reč filozofa koja ne leči nijednu ljudsku patnju. Jer kao što nema koristi od medicine ako ne otklanja bolesti tela, tako nema koristi ni od filozofije ako ne otklanja patnje uma.“
Stoički učitelju su bili oštroumni posmatrači funkcionisanja ljudskog uma i važili za neke od najpronicljivijih psihologa antičkog sveta. Razvili su tehnike za sprečavanje pojave negativnih emocija i za njihovo gašenje kada pokušaji prevencije ne uspeju. U antičko doba nisu postojala psihološka savetovališta i antidepresivi, ljudi koji su tragali za načinima da smanje negativne emocije obraćali su se filozofima za savet.
Ako odlučiš da detaljnije proučiš dela poznatih stoika otkrićeš da među njima ima onih koji su bili veseli i optimistični prema životu (iako su bili svesni loših stvari koje bi im se mogle desiti) i onih koji su bili potpuno sposobni da uživaju u životnim zadovoljstvima (dok su istovremeno pazili da ne budu robovi tih zadovoljstava). Seneka je, na primer, isticao da stoici nastoje da otkriju na koji način „um može uvek slediti stalan i povoljan kurs, biti dobro raspoložen prema sebi i gledati na svoje stanje s radošću.“ On takođe tvrdi da neko ko praktikuje stoička načela „mora, hteo to ili ne, nužno biti praćen stalnom veselosti i radošću koja je duboka i izvire iz dubine, jer nalazi zadovoljstvo u sopstvenim resursima i ne želi veće radosti od svojih unutrašnjih.“
Umesto da budu pasivni pojedinci koji su sumorno pomireni s time da su na udaru svetske zloupotrebe i nepravde, stoici su bili potpuno angažovani u životu i naporno su radili da svet učine boljim mestom. Državnik Katon Mlađi nije doprineo literaturi stoicizma ali je bio praktikant stoicizma kojeg je veliki učitelj Seneka nazvao savršenim stoikom. Zaista, svako ko poželi može postati uzoran stoik bez obzira na njegovu profesiju i filozofsko predznanje. Seneka je, na primer, pored toga što je bio filozof, bio uspešan dramaturg, savetnik cara i ekvivalent investicionog bankara u prvom veku. Marko Aurelije, pored toga što je bio filozof, bio je rimski car – verovatno jedan od najvećih rimskih careva. Stoici su bili hrabri, umereni, razumni i samodisciplinovani, smatrali važnim da ispunjavamo svoje obaveze i da pomažemo svojim bližnjima – gajili su upravo one vrline koje su nam danas preko potrebne.
Tokom ovog kursa proučićemo različite psihološke tehnike koje su stoici razvili za postizanje i održavanje spokojstva, i primenićemo ih u svakodnevnom životu. Naučićemo da prepoznajemo stvari koje možemo kontrolisati i stvari koje ne možemo. Više nećemo brinuti o stvarima koje ne možemo kontrolisati već ćemo fokusirati svoju pažnju i energiju na one koje možemo. Prepoznaćemo koliko je lako drugim ljudima da poremete naš mir i primenjivaćemo stoičke strategije da ih u tome sprečimo. Konačno, postaćemo pažljiviji posmatrači sopstvenog života. Posmatraćemo sebe dok obavljamo svoje dnevne poslove i kasnije ćemo razmišljati o onome što smo videli, pokušavajući da identifikujemo izvore stresa i osmislimo strategije za njegovo izbegavanje ili minimiziranje.
Prihvatanje stoicizma zahteva rad na sebi – vredne stvari u životu uvek su rezultat velikog truda. Stoicizam nudi praktične strategije da živimo svesno, usklađujući naše postupke s našim najdubljim vrednostima. Alternativa nepromišljenom životu je jurnjava za prolaznim zadovoljstvima i potencijalno dostizanje kraja uz osećanje tuge i žaljenja.
Bilo da si religiozan ili ne, stoička načela mogu upotpuniti tvoja uverenja. Ona su u harmoniji s univerzalnim vrednostima poput unutrašnjeg mira, ljubavi prema čovečanstvu i fokusiranja na ono što je zaista važno. Vernici mogu pronaći paralele s učenjima o miru i ljubavi prema drugima, dok agnostici mogu ceniti stoički praktičan pristup življenju dobrog života.
Sada kada znaš ZAŠTO je dobro da se posvetiš negovanju stoičkih vrlina i KAKO ćeš to postići tokom narednih godinu dana, vreme je da se otisneš na svoje filozofsko putovanje. Upozoravam te da neće biti lako – preživećeš mnoge oluje i (kao Zenon) poneki brodolom, ali verujem da ćeš na kraju svog puta biti zahvalan sudbini što ti je omogućila da ga doživiš.
S REČI NA DELA
LINIJA ŽIVOTA
Tokom trajanja kursa svake nedelje ćeš dobiti jednu vežbu ili zadatak koju ćeš raditi narednih nedelju dana. Ponekad će biti dovoljno da samo jednom uradiš vežbu a češće će se od tebe zahtevati da ih radiš svakodnevno. Ove vežbe ti neće oduzeti previše vremena, biće dovoljno da za njih odvojiš 15 do 30 minuta dnevno, u terminu koji tebi najviše odgovara.
Današnja vežba se zove Linija života.
Rad na ovoj vežbi će ti oduzeti 15ak minuta. Nemoj je raditi na brzinu. Osami se na nekom mirnom mestu gde ćeš moći neometano da razmišljaš. Radi je u vreme koje tebi najviše odgovara.
Na parčetu papira nacrtaj jednu duž, dužine oko 15 cm.
Na njenom početku i kraju nacrtaj po jednu tačku.
Prva, početna tačka predstavlja dan tvog rođenja. Poslednja tačka je dan tvoje smrti. Duž koja se prostire od jedne do druge tačke je linija tvog života.
Sada na ovoj duži nacrtaj treću tačku, onu koja obeležava ovaj trenutak sada. Dobro razmisli gde ćeš je pozicionirati na liniji života.
Posmatraj neko vreme svoj život i razmisli koliko još imaš vremena da ostvariš život kojem težiš.
Ako si mlad možeš pomisliti da imaš još dovoljno vremena. U tom slučaju te izazivam da na liniju života nacrtaš još jednu tačku koja će predstavljati trenutak kada ćeš dostići život o kojem sanjaš. Zar ne bi želeo da to bude što pre?
Ako se tvoj sadašnji trenutak nalazi na drugoj polovini linije života, ne očajavaj! Dokle god dišeš imaš šansu da svoj život promeniš barem malo na bolje. Čak i u samrtnoj postelji ljudi imaju dovoljno vremena da oproste neprijatelju ili konačno saopšte nekome da ga vole i odu u miru. U tom slučaju neka tačka koju si nacrtao označi početak tvoje transformacije – prvi dan tvog novog, boljeg i smislenijeg življenja.
Čestitam ti današnji dan!
STOIČKA MAKSIMA ZA NAREDNU NEDELJU
O PROKRASTINACIJI
Koliko ćeš vremena izgubiti pre nego što zatražiš najbolje od sebe i u potpunosti se prikloniš mudrosti? […] Ako si lenj i zaboravan, ako u svemu odugovlačiš i pomeraš datum kada ćeš početi da radiš na sebi, ostaćeš neznalica celog života.
Epiktet, Priručnik 51
Ovim rečima je mudar Epiktet korio svoje učenike, mlade momke koji su, baš kao i mi danas, bili zavedeni različitim distrakcijama koje su ih sprečavale da se s punom pažnjom posvete filozofiji.
Ako misliš da nemaš dovoljno vremena za sve što bi voleo da postigneš, pozivam te da sprovedeš mali eksperiment. Od trenutka kada ustaneš, pa sve dok ne legneš u krevet, uporno beleži vreme koje si proveo baveći se različitim aktivnostima. Koliko vremena u toku dana si potrošio na telefonske razgovore, putovanje do radnog mesta i nazad, druženje sa prijateljima i kolegama, gledanje TV-a, čitanje vesti na portalima, razgledanje postova na društvenim mrežama, gledanje serija…?
Bez obzira čime se baviš i kakav život imaš, ne postoji način da me uveriš da nisi u stanju da odvojiš pola sata vremena dnevno za čitanje, učenje nove veštine, stranog jezika, bavljenje rekreacijom ili nekom drugom aktivnosti za koju znaš da bi ti koristila, a za koju tvrdiš da ,,nemaš vremena.”
Na tebi je da izabereš da li ćeš svoje ograničeno vreme trošiti na besmislene aktivnosti ili ih neke od njih zameniti nečim što ti dugoročno može doneti boljitak i lično ispunjenje. Verujem da ćeš doneti ispravnu odluku.
Carpe diem.
