Šta je stoicizam?
Stoicizam je pravac u filozofiji koji je započeo Zenon iz Kitijuma u Atini početkom 3. veka p.n.e.
Stoicizam je praktična filozofija koja tvrdi da svako može da ostvari uspešan život bez obzira na okolnosti koje ga okružuju.
Da bismo to postigli, potrebno je da izgradimo zdravu svest.
Stocizam nas uči da ne komplikujemo život i trošimo životnu energiju na stvari koje ne možemo da kontrolišemo već da se aktivno bavimo sopstvenom životom i kultivišemo zdrave želje i navike.
Zapamti: što više vrednujemo stvari koje ne možemo da kontrolišemo, sve manje kontrole imamo.
– Epiktet
Praktikujući stoicizam gradimo emocionalnu otpornost koja nam omogućava da prebrodimo izazove koji ugrožavaju našu unutrašnju sreću.
Češće smo uplašeni nego zaista povređeni; više patimo u glavi nego u realnosti.
– Seneka
Stoicizam je filozofija – on je lišen religioznog i mističnog sadržaja. On ne zahteva od vas da verujete u nešto izvan sebe kako biste dostigli sreću. On vam ne nameće popularne prakse koje je potrebno da usvojite kako biste postigli uspeh. On vam ne obećava da ćete promeniti život na bolje tako što ćete gajiti pozitivne misli i širiti pozitivnu energiju.
Stoicizam vam pomaže da razumete sebe i realnost u kojoj živite. Ova spoznaja vam daje unutrašnji mir i snagu da u svakoj prilici reagujete na najpravilniji mogući način i u skladu sa svojim moralnim načelima.
Da li postoji veća sreća od toga?
Ne troši vreme objašnjavajući šta znači biti dobar čovek – budi taj čovek.
– Marko Aurelije
foto: daryan shamkhali – unsplash
Zašto stoicizam?
Stoicizam pomaže sve većem broju ljudi širom sveta da prevaziđu mentalne blokade, hrabro se uhvate u koštac sa izazovima života i pronađu lični mir i sreću.
Stoički način razmišljanja naročito je delotvoran u ovim nesigurnim vremenima jer nas uči kao da se fokusiramo i pronađemo mir čak i u najdramatičnijim životnim situacijama.
Podnositi izazove hladne glave znači oduzeti nesreći njenu snagu i težinu.
-Seneka
Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) koja pomaže ljudima da se oslobode stresa, depresije, besa, adikcije, panike i različitih vrsta fobija crpela je svoje ideje upravo iz stoičkih izvora. Stoicizam koristi slične mentalne vežbe kao KBT kako bi pomogao ljudima da razviju zdrave misli i pozitivan odnos prema sebi i realnosti koja ih okružuje.
Danas sam izbegao strepnju. Ne, oterao sam je od sebe, jer ona je bila u meni, u mojoj glavi, ne izvan mene.
– Marko Aurelije
Stoicizam tvrdi da je svako sposoban da živi život ispunjen mudrosti i da je ceo ljudski rod jedna velika porodica.
Stoicizam može da praktikuje apsolutno svako bez obzira na poreklo, obrazovanje ili godine.
Najbolji dokaz za to je činjenica da su dva velika učitelja stoicizma bili Epiktet, Grk koji je rođen kao rob i Marko Aurelije, rimski imperator. (Treći veliki učitelj bio je Seneka, književnik i državnik.)
Budi ljubazan prema svakom koga sretneš jer svaki čovek bije svoju bitku.
– Sokrat
Iako je stoicizam nastao u tradicionalnom društvu, stoici su od prvog dana isticali ravnopravnost žena i potrebu da se žene uključe u filozofiju.
Stoički stil života
Četiri vrhunske vrline koje su stoici praktikovali bile su mudrost, odnosno razboritost, hrabrost, pravičnost i odmerenost. Svaka od ovih vrlina sastoji se od više drugih a sve one zajedno čine osnovu stoičkog stila života. Da bi ljudima približili svoje ideje i omogućili im da što lakše savladaju stoičke vrline, stoici su razvili čitav niz praksi i tehnika pomoću kojih je moguće stoičke principe uklopiti u svakodnevni život čak i danas, skoro dve hiljade godina od njegovog nastanka. Mnoge od tih praksi i tehnika koriste i psiholozi u kognitivno-bihejvioralnoj terapiji.
Za početak, evo nekoliko osnovnih praksi koje su ujedno i najpopularnije.
CARPE DIEM
Popularna mantra koju prevodimo kao:
Iskoristi dan
U originalu ona glasi:
Carpe diem, quam minimum credula postero
Uberi dan (carpe = ubrati), ne veruj previše u sutra.
Ova fraza je deo pesme Kvinta Horacija Flaka, rimskog pesnika rođenog 65 p.n.e.
Današnji dan je poseban i jedinstven, on se nikada neće ponoviti. Prilika koja ti se sada ukazuje je jedna jedina. Ako si u poslu, potrudi se da ga obaviš najbolje što možeš. Ako piješ vino, uživaj u svakom gutljaju. Ako ne radiš ništa, osvrni se oko sebe, pogledaj kako su divni oblaci iznad tebe.
Uzmi najbolje od svakog dana. Ako stremiš nekom cilju, ne dozvoli da dan prođe a da baš ništa nisi učinio da mu se bar malo približiš.
Hajde da uveče legnemo u postelju srećni i zadovoljni; da kažemo sebi: Živeo sam, stigao sam do kraja staze kojom me je Bog danas vodio. I ako je Bog toliko bio zadovoljan nama da nam dodeli još jedan dan, punim srcem treba da ga prihvatimo. Srećan je onaj i u miru sa samim sobom ko dočekuje sutra bez straha. Kada čovek uvečekaže sebi: Živeo sam, svaki put kada se probudi dobije na poklon novo jutro.
Seneka, Pisma stoika, 12.
MEMENTO MORI
Ako si se probudio jutros, nemaš razloga za brigu. Imaš ceo dan pred sobom da uživaš u životu ili rešavaš probleme koje imaš. Znaš li koliko se ljudi nije probudilo jutros!?
Memento mori
– je fraza na latinskom koju prevodimo:
Seti se da ćeš umreti.
Sudbina čoveka je da umre. U genetskom kodu svake ćelije u našem organizmu je upisan rok trajanja. Ovo ne treba da te brine:
Smrt ne postoji. Dok živimo, smrt je daleko a kada smrt nastupi, mi više ne postojimo.
– Epikur 4.v. p.n.e.
(Epikur je začetnik Epikureanizma, pravca koji se razvijao paralelno sa Stoicizmom.)
Marko Aurelije je u svom dnevniku zapisao:
U svakom trenutku možeš napustiti život. Neka to odredi tvoja dela, misli i reči.
Život je previše nepredvidiv i zato nemoj ostavljati iza sebe nedovršene poslove, nemoj gajiti loše misli, i pazi šta govoriš. Ako su tvoje reči povredile nekoga, izvini se na vreme; ako si pogrešno postupio, ispravi grešku što pre. Već sutra možeš otići, idi kao častan čovek.
AMOR FATI
Amor fati
(latinski) prevodimo kao:
Voli (svoju) sudbinu.
U srži stoičke filozofije nalazi se ideja da svaki trenutak u životu, bez obzira koliko bio izazovan, treba da prihvatimo, nikako da ga izbegavamo.
U lošim okolnostima ne očajavaj, ne paniči, nemoj se ljutiti… Odupri se negativnim emocijama koje će te blokirati – one ti samo oduzimaju energiju i zamagljuju zdrav razum. Prihvati okolnosti i kreni dalje. Sve što nam se dešava u životu, pozitivne, a posebno negativne stvari, nisu ništa drugo do prilika da postanemo u moralnom smislu jači i bolji ljudi.
Epiktet, grčki rob kome je gospodar Epafrodit namerno polomio nogu obogaljivši ga za ceo život, a koji je kasnije postao jedan od najvećih učitelja stoicizma rekao je:
Ne očekuj da će se stvari odvijati onako kako ti želiš; umesto toga, pusti ih da se dešavaju po svom, i tada ćeš biti srećan.
Zamisli svoj život kao vožnju automobila. Dok vozi, vozač prati signalizaciju na putu i nema poseban emotivni odnos prema saobraćajnim znacima koji mu daju informaciju kako i kuda da vozi. Ako je neka ulica blokirana, vozač će da skrene u susednu i prateći znake, stićiće na svoje idredište.
Ne reaguj emotivno na saobraćajne znake, drži čvrsto volan života u svojim rukama.
Stoički filozofi
ZENON
(334-262.p.n.e.)
Zenon iz Sitijuma (Larnaka) na Kritu je bio trgovac koji je u morskoj oluji izgubio teretni brod i svo svoje bogatstvo. Nakon nesreće, Zenon dolazi u Atinu gde sreće čuvenog filozofa Kratesa iz Tebe. Od tog trenutka, njegov ćitav život biva posvećen filozofiji.
300. pne Zenon je osnovao filozofsku školu u kojoj je podučavao logiku, fiziku i etiku. Napisao je mnoge knjige koje nisu sačuvane i iz kojih do nas stižu samo fragmenti njegovih ideja.
Zenon je verovao da svi ljudi poseduju vrline ali da je mali broj onih koji se trude da ih usavrše. Zenon nije voleo da ga smatraju prorokom i zato se filozofski pravac koji je razvio ne zove Zenonizam, već stoicizam, po ,,stoi”, natkrivenom tremu ispod kojeg je podučavao filozofiju svojim sledbenicima.
SENEKA
(4. p.n.e. – 65.n.e.)
Seneka je bio rimski državnik, savetnik cara Nerona u prvim godinama njegove vladavine. Bio je poznat po svom stoičkom životnom stilu. Autor je 124 pisama o moralu i velikog broja eseja koji čine značajan deo stoičke literature koji nam je i danas dostupan.
EPIKTET
(55 – 135.n.e.)
Epiktet je započeo život kao grčki rob da bi kasnije dobio slobodu i postao jedan od najvećih učitelja stoicizma. Nije ostavio pisana dela ali nam je njegovo učenje dobro poznato zahvaljujući studentu Arianu koji je zapisivao njegova predavanja. Epiktet je studente učio da praktikuju stoicizam:
Pokažite mi da delujete u harmoniji sa svojim učenjem i ja ću vam reći koliko ste napredovali.
MARKO AURELIJE
(121 – 180.n.e.)
Od 161. do 180. n.e. rimski imperator Marko Aurelije je pisao dnevnik koji danas možemo da čitamo pod naslovom Meditacije (ili: Milsli). Ovi dnevnici bili su vekovima zaboravljeni a Zapad ih je otkrio tek u 16.v zahvaljujući vizantijskim kopijama.
Čovečanstvo je konačno moglo da čuje glas Marka Aurelija vladara-filozofa, najvećeg filantropa među carevima, hrabrog čoveka besprekornog i umerenog karaktera. Marko Aurelije je u svoje vreme bio najmoćniji čovek na planeti a ipak, svako veče bi otvorio svoj dnevnik i zamislio se nad svojim mislima i delima.
Šta nas sprečava da uradimo isto?