Studenti u Srbiji pokušavaju da izgrade budućnost unutar nedovoljno finansiranog, politizovanog obrazovnog sistema, dok se istovremeno suočavaju sa rastućim troškovima života, državnom represijom oko protesta, krhkim finansijskim i akademskim statusom i neizvesnim zapošljavanjem. Studentski život u Srbiji danas analiziramo iz perspektive stoičke filozofije i kognitivno-bihejvioralne terapije (KBT). Stoicizam za studente upotpunjuju stoički citati i biografije ilustrujući kako su ranije generacije podnosile siromaštvo, političko nasilje i progonstvo, dok KBT nudi praktične tehnike za upravljanje iskrivljenim mišljenjem i snažnim emocijama koje ovi pritisci danas bude kod studenata u Srbiji.
foto: Sava Nikolić
Studenti u Srbiji – studiranje u vremenu javne katastrofe
Prvog novembra 2024. godine urušila se betonska nadstrešnica glavne železničke stanice u Novom Sadu, usmrtivši 16 ljudi i ranivši još jednu osobu. Tragedija je pokrenula pokret predvođen studentima: blokade fakulteta, simbolične šesnaestominutne obustave saobraćaja i, kasnije, masovne antikorupcijske marševe u Beogradu i drugim gradovima. Danas se studenti ne nalaze samo u amfiteatrima, već i na ulicama i ispred policijskih kordona, osporavajući ono što vide kao sistemsku korupciju i državno nasilje.
Univerziteti u Srbiji su u nezavidnoj situaciji. Nedovoljno finansiranje i političko mešanje u obrazovanje, inflacija i niske plate zaposlenih, izveštaji o uznemiravanju i hapšenjima studenata bude različite reakcije, od straha i paralize, do inata, besa, i nade da su promene na Univerzitetu i državi moguće i skore.
Pitanje je, dakle: kako studenti u Srbiji mogu da misle i deluju tako da zaštite svoj um, a da istovremeno nastave da se odupiru nepravdi?
Nedovoljno finansiranje univerziteta, politizacija i stagnacija
Obrazovni sistem Srbije dobija manji udeo BDP-a nego što je prosečno u EU, a oko 90% sredstava odlazi na plate, ostavljajući veoma malo prostora za infrastrukturu, inovacije ili podršku studentima. Analize ukazuju na hronično nedovoljno finansiranje, zastarele nastavne metode i snažno političko mešanje, naročito u oblasti kadrovskih odluka i upravljanja univerzitetima.
Za studente to znači prepune učionice, ograničen pristup savremenoj opremi i osećaj da ocene i prilike zavise podjednako od veza koliko i od sposobnosti. Obrazovanje je formalno meritokratsko; subjektivno, ponekad deluje kao lutrija.
Marko Aurelije je svoje Meditacije pisao dok je vladao carstvom opustošenim ratovima i kugom, često sastavljajući beleške u vojnim logorima na Dunavu, a ne u tihim bibliotekama. On sebe podseća: „Imaš vlast nad svojim umom – ne nad spoljnim događajima. Shvati to i naći ćeš snagu.“
Poput Marka, ni studenti u Srbiji ne mogu da biraju idealne uslove za učenje. Mogu, međutim, da oblikuju svoje „vladajuće središte“ – deo sebe koji ostaje koncentrisan i pošten čak i kada je institucija oko njih haotična ili politizovana.
U takvom sistemu mnogi studenti razvijaju misli poput:
„Ovde ništa ne zavisi od mog truda.“
„Ako ne položim sve ispite u roku, moja budućnost je uništena.“
KBT bi ove misli označio kao preterano uopštavanje i katastrofiziranje. Ovaj pravac u psihologiji naglašava važnost prepoznavanja „automatskih misli“ koje se pojavljuju kada osećamo snažnu frustraciju ili anksioznost, a zatim njihovog proveravanja na osnovu dokaza.
Praktični koraci za studente uključuju:
– Vođenje kratkog dnevnika misli u periodima ispita („Šta mi prolazi kroz glavu neposredno pre nego što osetim paniku?“).
– Razdvajanje onoga što je nepravda (npr. loša nastava, politizovane odluke) od onoga na šta se još može uticati (radne navike, traženje pojašnjenja, formiranje studijskih grupa).
– Zamenu misli „Besmisleno je truditi se“ uravnoteženijim uverenjem: „Sistem je manjkav, ali trud ipak povećava moje šanse.“
Inflacija i nesigurni studentski budžeti
Nakon naglog skoka 2022–23, inflacija u Srbiji jeste usporila, ali je 2024. ostala oko 4–5%, pri čemu su cene hrane, stanarine i komunalija i dalje značajno više nego pre samo nekoliko godina. Zvanični sajtovi naglašavaju da je Srbija „veoma povoljna“ za strance, ističući relativno niske cene u odnosu na evropski prosek. To je, međutim, slaba uteha studentima koji žive od skromne roditeljske pomoći, povremenih smena u kafićima ili kol-centrima i često neplaćenih praksi.
Studentski domovi i menze trebalo bi da ublaže troškove, ali je broj mesta ograničen, a uslovi često zastareli; studenti sa sela i iz siromašnijih porodica ovaj pritisak osećaju najjače.
Seneka, koji je iskusio i ogromno bogatstvo i progonstvo, tvrdi da istinska veličina karaktera „prezire veliko bogatstvo; radije bira umerena sredstva nego izobilje“. Musonije Ruf, više puta proteran, smatrao je da siromaštvo i egzil uopšte nisu zla i da filozof može da živi i podučava čak i na suvom, neplodnom ostrvu.
Za studente u Srbiji to ne znači romantizovanje oskudice. Pre je podsetnik da ograničen novac ne mora da određuje nečiju vrednost, dostojanstvo ili sposobnost da postupa u skladu sa vrlinom.
Finansijski pritisak često pokreće misli poput:
„Teret sam svojoj porodici.“
„Zato što sam siromašan/siromašna, nemam šta da tražim na faksu (ili velikom gradu).“
KBT bi se fokusirao na:
– Prepoznavanje „vrućih misli“ u trenucima kada se proverava stanje na računu ili plaćaju računi. („Baš sam jadan. Bolje mi je da se vratim kući, ja ovde ne pripadam.“)
– Njihovo preispitivanje: „Koji su dokazi da ovde ne pripadam? Šta bih rekao/rekla prijatelju u istoj situaciji?“
– Planiranje bihejvioralnih eksperimenata: na primer, prijavljivanje svake nedelje na jednu stipendiju ili honorarni posao kako bi se testiralo uverenje „Ne postoje prilike za nekoga poput mene“.
Pravi stoik među studentima bi se zapitao: „Mogu li ovaj period finansijskih teškoća da iskoristim da vežbam umerenost, međusobnu pomoć (deljenje ručka sa cimerom, npr.) i kreativnost (načinima da zaradim dodatni džeparac, npr.), umesto ogorčenosti?“
Pala je nadstrešnica, podigli se studenti
Katastrofa sa nadstrešnicom u Novom Sadu katalizovala je jedan od najvećih talasa protesta koje su vodili studenti u Evropi poslednjih decenija. Studenti su organizovali blokade fakulteta i ključnih saobraćajnih čvorišta, tihe proteste za šesnaestoro poginulih i međunarodne akcije solidarnosti.
Izveštaji beleže sukobe sa policijom, hapšenja i ono što demonstranti opisuju kao zlostavljanje studenata i akademskih radnika – oduzimanje statusa studenta, pokretanje disciplinskih postupaka ili korišćenje provladinih medija za blaćenje aktivista.
Ovaj obrazac nije nov. Seneka, Musonije Ruf i Epiktet svi su bili prognani od strane carske vlasti; neki pripadnici takozvane „stoičke opozicije“ pogubljeni su zbog otpora tiranskim carevima.
Musonije je primećivao da egzil ne sprečava čoveka da poseduje hrabrost ili pravednost; tvrdio je da nijedna spoljašnja situacija ne može da onemogući praktikovanje vrline. Epiktet ovu ideju vodi još dalje:
„Pokaži mi nekoga ko je bolestan, a zadovoljan; u opasnosti, a zadovoljan; na samrti, a zadovoljan; u egzilu, a zadovoljan; obeščašćen, a zadovoljan.“
On ne slavi nevolju, već insistira na tome da osoba može zadržati osećaj unutrašnje slobode uprkos nevolji.
Za studente koji se suočavaju sa policijskim kordonima, nadzorom ili pretnjama izbacivanjem sa fakulteta, strah i bes su razumljive reakcije. KBT nema za cilj da ljude učini ravnodušnim prema nepravdi; naprotiv, pomaže da se razlikuju:
realistični strahovi („Postoji stvaran rizik od hapšenja ako ostanem posle upozorenja“) od
preuveličanih ili generalizovanih strahova („Ako ikada progovorim, moj život je gotov“).
Tehnike koje omogućavaju lakše snalaženje prilikom doživljavanja ovih strahova uključuju:
– Mapiranje scenarija kojih se osoba plaši i procenjivanje njihove verovatnoće („Šta tačno mislim da će se desiti ako protestvujem u prvim redovima / učestvujem u blokadama puteva i raskrsnica / vodim onlajn kampanju na svom profilu na društvenoj mreži, itd?“).
– Postepeno izlaganje situacijama kojih se plašimo – počevši od oblika angažovanja sa manjim rizikom (plenumi i sastanci na fakultetu, logistička podrška protestu), pa tek onda, ako osoba tako odluči, prelazeći na aktivnosti većeg rizika (učestvovanje u demonstracijama, razgovori sa građanima, gostovanja u medijima).
– Vežbanje kontrolisanja besa, imajući u vidu, kako Marko primećuje, da su „posledice gneva mnogo teže od njegovih uzroka“. Razumljivo je da trenutna situacija izaziva bes kod mnogih studenata, ali nije dopustivo da se bes otrgne kontroli i pretvori u nekontrolisanu i destruktivnu akciju. Bolje je energiju besa preusmeriti u istrajnost i kreativnost da se istraje u borbi protiv nepravde.
Stoička praksa zamišljanja potencijalnih nevolja pre nego što se one dese – premeditatio malorum – može pomoći u sagledavanju rizika i mogućih reakcija i osmišljavanju strategija delovanja kako bismo izbegli da postanemo žrtve snažnih emocija i nepromišljenih reakcija.
„Finansijski i akademski rat“ protiv studenata
Studenti govore o „finansijskom i akademskom ratu“ kada pominju ograničen broj stipendija i kredita, nagle razlike između statusa „na budžetu“ (državno finansiranje) i samofinansiranja, kao i kruta pravila o rokovima za polaganje ispita i ponovni upis godine. Propuštena godina ili pad proseka ispod propisanog minimuma mogu značiti gubitak prava na dom i subvencije, što siromašnije studente faktički izbacuje iz sistema.
Istovremeno, tokom nedavnih protesta pojavili su se izveštaji o tome da univerzitetske administracije koriste disciplinske postupke, pravila o prisustvu nastavi ili ispitne pravilnike za kažnjavanje neposlušnosti – oduzimanje statusa studenta ili sklanjanje kritički nastrojenih nastavnika. Rezultat je klima u kojoj mnogi studenti imaju osećaj da jedan pogrešan korak – politički ili akademski – može da okonča njihovo obrazovanje.
Stoici su živeli pod sličnim pretnjama. Egzil, konfiskacija imovine pa čak i prisilno samoubistvo bili su sredstva koja su rimski carevi koristili protiv nezavisnih umova. Ipak, stoici su insistirali da su samo naši vrednosni sudovi i pristanak na njih zaista „u našoj vlasti“; sve ostalo je materijal za vrlinu ili porok.
Seneka piše: „Niko nije nesrećniji od onoga ko se nikada nije suočio sa teškoćama, jer mu nije dato da otkrije šta sve može.“ Studenti u Srbiji imaju priliku da represiju koju doživljavaju iskoriste za vežbanje stoičkih vrlina poput hrabrosti, solidarnosti i praktične mudrosti.
Iz perspektive psihologije, ovakvo okruženje podstiče snažna uverenja tipa „mora“:
„Ne smem da padnem ispit.“
„Dekan mora da se odnosi pravedno prema studentima.“
„Protesti moraju da uspeju, inače ništa nema smisla.“
KBT ovakve krute zahteve naziva „iracionalnim uverenjima“ koja stvaraju snažnu anksioznost i bes kada ih stvarnost neminovno izneveri.
Suočavanje sa takvim mislima podrazumeva:
– Uočavanje „moram/treba“ rečenica i postavljanje pitanja: „Da li je ovo samo moja želja ili apsolutni zahtev?“
– Preformulisanje: „Više volim pravednost, ali i ako je ne dobijem, i dalje mogu da izaberem svoj odgovor i delujem hrabro i uporno.
– Vežbanje manjih činova otpora koji su u skladu sa vrednostima, ali unutar granica sopstvene tolerancije na rizik (npr. potpisivanje otvorenog pisma, pružanje logističke podrške umesto izlaska u prvi red protesta).
Nezaposlenost mladih i iskušenje egzodusa
Stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji (15–24 godine) iznosila je oko 23,4% u trećem tromesečju 2025, znatno iznad ukupne stope nezaposlenosti u Srbiji od oko 9%. Ranijih godina u ovoj deceniji često se kretala iznad 30%. Mnogi poslovi dostupni diplomcima su privremeni, slabo plaćeni ili u sivoj zoni, a mogućnosti su koncentrisane u nekoliko sektora (IT, pojedine inženjerske oblasti).
Nije iznenađenje što istraživanja pokazuju da bi veliki broj mladih u Srbiji emigrirao kada bi imao priliku, pre svega zbog bolje zarade i životnog standarda. Srbija se više puta našla na listama svetskih „šampiona odliva mozgova“.
Marko Aurelije je i ovde koristan uzor: vodi carstvo usred rata i kuge, a ipak sebe stalno podseća da je budućnost neizvesna i u velikoj meri izvan njegove kontrole. Njegov savet glasi: „Ako te uznemirava nešto spoljašnje, bol ne potiče od same stvari, već od tvoje procene o njoj.“
Za studente u Srbiji tržište rada je nesumnjivo surovo. Ali stoičko pitanje glasi: „Kakva ćeš osoba biti suočena s tim – marljiva, poštena, spremna na saradnju, ili ogorčena, pasivna, samodestruktivna?“
Anksioznost u vezi sa zapošljavanjem često poprima oblik globalnih uverenja:
„Ovde nema budućnosti.“
„Šta god da uradim, završiću nezaposlen ili negde u inostranstvu, sam/sama.“
KBT bi ova uverenja posmatrao kao predviđanja, a ne kao činjenice. Tehnike borbe protiv njih uključuju:
– Razlikovanje činjenica i nagađanja – npr. sastavljanje liste stvarnih statistika o zaposlenosti, primera vršnjaka koji su našli kreativne puteve, ali i slučajeva u kojima su ljudi zaista ostali bez posla; primere onih koji su otišli iz zemlje i zadovoljni su, i onih koji su otišli, a nezadovoljni su životom u inostranstvu.
– Trening rešavanja problema – umesto bavljenja beskorisnim mislima, identifikovanje konkretnih koraka (veštine koje treba razviti, jezici koje treba naučiti, prakse ili stažiranja koja treba tražiti).
– Donošenje odluka na osnovu vrednosti – razjašnjavanje da li ostanak ili odlazak bolje odgovara ličnim dubljim vrednostima (porodica, doprinos zajednici, profesionalni razvoj).
Stoicizam dodaje da, bez obzira na to koji se put izabere – ostanak u Srbiji ili pridruživanje „tihom egzodusu“ – vrlina ostaje krajnji kriterijum uspeha, a ne plata ili mesto boravka.
Stoicizam za studente
Danas studenti u Srbiji žive u teškom okruženju: nedovoljno finansiran i politizovan obrazovni sistem, rastući troškovi života i finansijska nesigurnost, državna represija u vezi sa protestima, osećaj „rata“ koji se vodi putem akademskih i finansijskih pravila i krhke perspektive zapošljavanja koje mnoge mame da odu. Reč je o strukturalnim nepravdama koje zahtevaju kolektivna politička rešenja, a ne samo privatne načine snalaženja.
Ipak, unutrašnji život studenata ostaje ključno mesto slobode. Epiktetova rečenica da „ljude ne uznemiravaju stvari, već mišljenja koja o njima imaju“ odjekuje u filozofsko-psihološkom insistiranju na tome da misli oblikuju emocije.
Stoičko–KBT praktikovanje ne čini nepravdu prihvatljivom; ono pomaže mladima da ne budu psihološki slomljeni pod njenim teretom, kako bi mogli da nastave da misle jasno, deluju hrabro i sarađuju s drugima na promenama.
Izvori:
Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa
Narodna banka Srbije
Reuters
Republički zavod za statistiku
Dobro došli u Srbiju
Internet Encyclopedia of Philosophy
Bruegel
Regional Youth Leadership Mobility Programme
Stoicizam knjige
Preuzmi besplatan primerak E-knjige koja sadrži bisere stoičke mudrosti koji ti mogu pomoći da bolje razumeš i lakše usvojiš stoičku filozofiju.
Možda će te zanimati i:
