foto: lewis parsons – unsplash
Mudrost (sophia, na grčkom) je za stoike vrhunska vrlina.
Stoici su verovali da je sve što postoji međusobno povezano i deo jedinstvenog univerzuma. Sve što se dešava, dešava se prema složenim zakonima prirode što znači da univerzum poseduje logiku – razum.
I ti si deo tog jedinstvenog univerzuma a razum koji poseduješ je najveći dar koji si dobio – on ti omogućava da živiš u skladu sa (svojom pravom) prirodom. Sva nesreća, nepravda, frustracija i sve ono što sprečava ljude da dostignu istinsku sreću, uzrokovani su nedovoljnom upotrebom razuma.
Od svih živih bića, najnerazumnija su ona koja razumom obiluju.
Stoici su smatrali da je mudrost praktična vrlina. Njena suprotnost je nedostatak razuma.
Budući da je razumno biće, čovek ne može biti lišen vrlina. Samo od tebe zavisi koliko ćeš razviti svoje vrline u kratkom vremenu koje ti je dato na ovom svetu.
Mudrost kao vrhunska vrlina dodatno se deli na sledeće vrline:
Razboritost – sposobnost da razlikujemo dobro od lošeg, ono na šta možemo da utičemo i na šta ne možemo, i da na osnovu toga izaberemo svoje reakcije.
Proračunljivost – sposobnost da ne podležemo negativnim emocijama i da stvari posmatramo u široj perspektivi.
Oštroumnost – da ne dozvolimo da nas kontrolišu okolnosti već da uposlimo razum i svaku situaciju iskoristimo na najpovoljniji način.
Integritet – da imamo svest o tome da je svako ljudsko biće jedinstveno i da prihvatimo one koji su različiti od nas.
Snalažljivost – sposobnost da upravljamo onim čime raspolažemo, da ne priželjkujemo nešto što nam je nedostupno i ne očekujemo da će se rešenje pronaći samo od sebe.
Svoj život oblikuješ svojim delima. Budi zadovoljan ako svako delo prema svojim mogućnostima postigne svoj cilj jer tvoj napor niko ne može omesti. ,,Ali, postoje spoljašnje prepreke’’, rećićeš. Ništa, pa čak ni one te ne mogu sprečiti da reaguješ pravično, odmereno i trezveno. ,,Možda nešto drugo naruši moje planove’’. Moguće, ali ako prepreku doživiš kao dobar znak i preusmeriš svoje snage na ono šta možeš da učiniš da je prevaziđeš, reagujući kako sam već pomenuo, pronaćićeš način da ostvariš svoju nameru.
– Marko Aurelije, Meditacije, 8.32
Osnovna svrha mudrosti jeste da te usmeri ka dobrom – dobrim navikama, mislima, stavovima, željama i što je najvažnije, dobrim odlukama i pravičnim delima.
Mudrost zahteva stalni mentalni rad. Da bi je praktikovao moraš da naučiš da posmatraš svoj proces razmišljanja i shvatiš da ne moraš da prihvatiš prvu reakciju koja ti padne na pamet. Mnogo je bolje da nakon početnog impulsa zastaneš, promisliš pa tek onda reaguješ.
Praktični savet za stoički stil života
Razmisli da li u tvom okruženju postoji neka osoba (ili više njih) za koju možeš da tvrdiš da poseduje životnu mudrost.
Kada se sledeći put nađeš u situaciji koja za tebe predstavlja izazov ili budi nedoumicu, zapitaj se kako bi ta osoba reagovala da je na tvom mestu. Ako ne možeš da se setiš ni jedne takve osobe, nećeš pogrešiti ako konsultuješ nekog od antičkih stoika.
Obrati se sopstvenom razumu, razumu sveta i razumu ljudi. Svome razumu – da ga učvrstiš u pravičnosti. Razumu univerzuma – da se prisetiš da si mali deo njega. Razumu bližnjeg svog – da proceniš da li ga vodi neznanje ili razboritost i uvidiš da je njegov um iste prirode kao tvoj.
– Marko Aurelije, Meditacije, 9.22
Zaprati Ja.Stoik na Instagramu kako bi imao pristup dodatnim sadržajima na temu stoicizma.
Korisne savete is stoicizma možeš slušati u svojoj omiljenoj podkast aplikaciji ako zapratiš Ja.Stoik podkast ili YouTube kanal.