Tokom celokupnog perioda svoje vladavine (161-180. g.), rimski imperator, filozof i stoik Marko Aurelije, borio se sa neverovatnim izazovima.
Odmah po dolasku na vlast, Marko Aurelije je morao da se sa vojskom zaputi na Istok kako bi sačuvao granice carstva od Persijanaca. Ubrzo po završetku rata, 166. godine, severna granica carstva duž Dunava postala je izložena čestim upadima Germanskih plemena Markomana i Langobarda, a preko reke Tise u carstvo su počeli da naviru Sarmati, varvarsko pleme iranskog porekla. Iz jednog rata, Marko Aurelije je sa svojim trupama krenuo u drugi.
Da nevolja bude veća, u jednoj od poslednjih bitaka protiv Persijanaca u Mesopotamiji, među rimske vojnike uvukle su se velike boginje koje su se ubrzo proširile po celom carstvu.
Epidemija je trajala petnaest godina i odnela skoro deset miliona života. Bolest je toliko bila fatalna da je potpuno izbrisala pojedine gradove na severu carstva. Čak je i usvojeni brat Marka Aurelija i njegov ko-vladar, Lucije Ver, podlegao epidemiji 169. godine.
Širom carstva, hiljade ljudi se svakodnevno zaražavalo a lekari su bili zbunjeni simptomima bolesti koju nisu poznavali. Aurelijevi savetnici nudili su zbunjujuće savete a panika među stanovništvom se širila, preteći da proizrokuje nerede velikih razmera. Ekonomija je bila ozbiljno ugrožena jer je, između ostalog, epidemija pogubno uticala i na prekomorsku trgovinu sa Indijom kao i na poslove sa Kinom, u kojoj je takođe divljala zaraza.
Kako vlada stoik
Da bi spasao ekonomiju i obezbedio hranu za populus Romanus, Marko Aurelije je organizovao rasprodaju svog ličnog bogatstva. Dva meseca su trajale aukcije zlatnog posuđa, pozlaćenog nameštaja, nakita i kristala. Čak su i svilene haljine njegove žene Faustine bile na prodaju.
Pošto ovo nije bilo dovoljno, Aurelije je nevoljno morao da konfiskuje kapital rimske visoke klase, onih za koje je znao da imaju mnogo više nego što im je potrebno, smanji administrativne troškove i zabrani dodatne državne izdatke. Čak je rizikovao i pobunu vojske time što je ukinuo redovne bonuse rimskim legionarima.
Ukrasi se jednostavnošću i odmerenošću i zanemari sve osim dobra i zla.
Voli ljudski rod.
– Marko Aurelije, Meditacije 7.31
Vladar najmoćnije svetske sile, Marko Aurelije bio je skroman čovek koji se u trenucima najveće krize zapitao: ,,Šta ja, kao čovek, a ne kao vladar, mogu da uradim da umanjim patnju svog naroda?’’
Rizikovao je sopstvenu vlast da pomogne običnim ljudima i uspeo samo zato što je uvek, i u svemu, predvodio ličnim primerom.
Marka Aurelija istorija pamti kao poslednjeg rimskog cara koji se rukovodio mudrosti i vrlinama – svi posle njega upamćeni su kao diktatori.
Mnogo možemo da naučimo od ovog čoveka zahvaljujući mislima koje je ostavio na stranicama svog dnevnika.
,,Misli’’ (ili ,,Meditacije’’) Marka Aurelija, nepresušni je izvor mudrosti i čovekoljublja iz kojeg i danas, skoro dva milenijuma nakon njegove smrti, crpimo inspiraciju i motivaciju za stvaranje humanijeg društva.
Praktični savet za stoički stil života
Pandemije su oduvek pogađale čovečanstvo.
Možda imaš dovoljno godina da se prisetiš pandemije HIV-a (prvi slučajevi zabeleženi su 1966. g.) ali pored ove, svetom su harale epidemije kolere, gripa, tifusa, već pomenutih velikih boginja, malih boginja, tuberkuloze, lepre, malarije i žute groznice.
Bolest je sastavni deo života.
Pandemije su normalna stvar i postojaće dok postoji čovečanstvo.
Koliko god bile tragične, savremene pandemije uspevaju da ujedine različite nacije u potrazi za lekom koji bi sačuvao ljudske živote. Nauka je uspela da obuzda svaku od gorepomenutih bolesti. Čovečanstvo će naći rešenje i za Kovid-19.
U međuvremenu, jedino šta možemo da uradimo jeste da se pridržavamo saveta ljudi od nauke i pokušamo da se zaštitimo koliko možemo.
Nemoj biti žrtva lažnih, senzacionalističkih ili politički motivisanih dezinformacija. Čuvaj svoje zdravlje jer time čuvaš i zdravlje ljudi oko tebe.
Šta nam je, dakle, činiti? Najbolje je da rešavamo ono što je do nas, a da se ostalim stvarima bavimo u njhovo vreme.
– Epiktet, Razgovori 1.1.17
Kovid-19 je uticao na sve nas. Na nekoga više, na nekoga manje. Mnogi oko tebe se svakodnevno suočavaju sa ekonomskim problemima proizrokovanim pandemijom.
Zato budi solidaran. Pođi od sebe i zapitaj se kako možeš da pomogneš ljudima koje poznaješ a za koje znaš da su pogođeni krizom. Ako poznaješ nekoga ko je ostao bez posla, da li možeš da mu pomogneš da nađe novi? Ne moraš baš svaku kupovinu da obavljaš u supermarketu, ponekad svrati u piljarnicu na ćošku ili na lokalnu pijacu. Pandemija ne mora da te spreči da napraviš pauzu u toku dana i popiješ kafu u svom omiljenom kafiću. Ako već ne možeš da putuješ u inostranstvo, iskoristi priliku da otkriješ neka lepa mesta u sopstvenoj zemlji i tako pomogneš lokalnom turizmu.
Okolnosti ne čine čoveka, one mu pomažu da otkrije sebe.
– Epiktet
Ako doživiš pandemiju kao nešto prirodno i prolazno, uvidećeš da čak i u vreme najveće krize postoje načini da napraviš nešto dobro u svom životu.
Zaprati Ja.Stoik na Instagramu kako bi imao pristup dodatnim sadržajima na temu stoicizma.
Korisne savete is stoicizma možeš slušati u svojoj omiljenoj podkast aplikaciji ako zapratiš Ja.Stoik podkast ili YouTube kanal.