foto: luke braswell – unsplash
Stoički filozofi su verovali da ljudi prave pogrešne izbore kada brzopleto delaju ili kada dozvole snažnim emocijama i pogrešnim željama da upravljaju njihovim životima.
Pogrešni izbori su posledica nedovoljnog korišćenje razuma, nečeg najlepšeg što nam je priroda podarila.
Ni jedan čovek nije savršen: jedan je više a drugi manje lep, neko je snažnije a drugi slabije konstitucije, ali svako od nas u sebi nosi klicu savršenosti – razum.
Razum ti, ako ga pravilno koristiš, može pomoći da postaneš najsavršenija moguća verzija sebe.
Epiktet kaže:
No, zarad čega nam je priroda podarila razum? Zarad ispravne upotrebe utisaka.
– Razgovori, 1.20.5
Utisci su proizvod tvoje percepcije realnosti, oni su trenutno tumačenje informacija koje tvoj razum prima o svetu oko tebe.
Utiske ne treba da primaš zdravo za gotovo jer si često zbog pogrešnog tumačenja realnosti sklon da grešiš u svojim odlukama.
Zbog čega nam je data mudrost, šta ona ispituje? Dobro, loše i indiferentno. (…) Stoga je prvi i najznačajniji zadatak filozofa da ispita utiske, da ih razluči i da ne prihvati ni jedan a da ga ne proveri.
– Epiktet, Razgovori, 1.20.6-7
Razmisli dobro pre nego što reaguješ, bez obzira da li je u pitanju mala ili velika odluka, važna ili nevažna situacija.
Uvek se zapitaj da li poseduješ dovoljno informacija na osnovu kojih možeš da formiraš ispravnu odluku? Da li u tom trenutku tvojim mislima upravlja razum, ili emocije? Ako su te preplavile emocije, bolje je da sačekaš da se talas povuče. Da li se možda rukovodiš nerazumnom željom za nečim što je nedostupno ili stremiš tačno određenom cilju koji može postati bliži ako napraviš pravi korak?
Čime se sve ne služi poznavalac novca ne bi li proverio novčiće – on ih gleda, dodiruje, njuši i naposletku ih baca na pod i osluškuje njihov zveket. Tako mi obraćamo posebnu pažnju na faktore obmane u onome što je za nas bitno, no kad je posredi onaj naš nesrećni upravljački deo, mi tada zevamo i dremamo i neoprezno prihvatamo svaki utisak, jer u tome ne uviđamo štetu.
– Epiktet, Razgovori, 1.20.8-11
Svako od nas je sklon da preispituje sve drugo na svetu sem sopstvenog razuma.
Misli na to da je razum nepobediv kada se povuče u sebe . (…) A šta tek onda ako mudro i posle razmišljanja donosi svoj sud o nečem? Zato je duh, kad je bez afekta, kao tvrđava. Nema sigurnijeg mesta u koje čovek može da se skloni. Jer onda je on nepobediv. Čoveka koji to ne shvati, nije moguće ni poučiti. A onaj koji je to shvatio, a ipak se nije tu sklonio, biće nesrećan.
– Marko Aurelije, Meditacije 8.48
Priroda je ljudima podarila razum kao najlepši dar, ali šta nam to vredi kada imamo naviku da nedovoljno vrednujemo ono što nam se besplatno nudi.
Praktični savet za stoički stil života
Ako se nađeš u dilemi šta činiti u nekoj situaciji, ili ako imaš već neku ideju ali nisi siguran da li je najbolja, odgovori na sledećih nekoliko pitanja pre nego što doneseš konačnu odluku:
- Da li imam sve potrebne informacije na osnovu kojih mogu da donesem ispravnu odluku?
- Šta je ono na šta mogu da utičem a koje stvari su izvan moje kontrole?
- Koje su dobre strane moje trenutne situacije / odluke koju prispitujem?
- Koji su rizici koje nameće trenutna situacija / koje rizike mogu da očekujem ako primenim određenu odluku?
- Koji resursi su mi potrebni? Koje od njih već posedujem a koje je potrebno da nabavim sa strane?
- Koliko će to da me košta novca, vremena, truda, emocija…?
Kada doneseš konačnu odluku o tome šta ti je činiti, ostavi je da prenoći. Jutro je pametnije od večeri. Ako ti sutradan tvoj razum idalje govori da je to zaista najbolja moguća opcija u datom trenutku, postupi kako si zamislio.
Zaprati Ja.Stoik na Instagramu kako bi imao pristup dodatnim sadržajima na temu stoicizma.
Korisne savete is stoicizma možeš slušati u svojoj omiljenoj podkast aplikaciji ako zapratiš Ja.Stoik podkast ili YouTube kanal.