foto: jana sabeth – unsplash
Pravičnost (diakaiosunê, na grčkom) je stoička vrlina koja se bavi odnosom prema drugim ljudima. Stoička pravičnost, tj. pravda, znači mnogo više od poštovanja zakona države. Ona se odnosi na poštovanje zakona u nama samima, na naš lični moral.
Stoici ističu da su svi ljudi podjednako vredni:
Jer smo stvoreni za zajednički rad, kao ruke, noge i trepavice, kao gronji i donji zubi. Kad bismo radili jedan protiv drugoga, bilo bi to protivno prirodi.
– Marko Aurelije, Meditacije, 2.1
Svi smo deo iste prirode. Ljudi su bića koja povezuje isti razum, sposobnost smislene komunikacije i potreba za druženjem i saradnjom. Najsrećniji smo kada smo okruženi porodicom, prijateljima i kada zajedno sa ostalima učestvujemo u aktivnostima koje smatramo važnim.
Stoici koriste još i ove reči kako bi opisali pravičnost: iskrenost, ravnopravnost, poštenje, dobrodušnost, blagost i ljubaznost.
Onaj ko se takmiči u trčanju treba da da sve od sebe da pobedi u trci, ali će učiniti veliku grešku ako pokuša da saplete drugog takmičara ili ga odgura u stranu. Nije pogrešno tražiti od života najbolje šta može da ti pruži, ali nije pravično uzimati od drugog.
– Hrisip
Šta uraditi kada se suočiš sa nepravdom?
Nepravda je odsustvo zdravog razuma, odstupanje od prave čovekove prirode. Ako je u prirodi ljudskih bića da zajedno delaju, zašto bi radili jedan protiv drugog?
Ipak, svi smo mi različiti i ne možeš očekivati od svih da podjednako vešto koriste razum. U takvoj situaciji pokušaj da urazumiš onog drugog, a ako je to nemoguće, postupi po svojim moralnim načelima ali tako da nikog ne ugroziš.
Epiktet nudi živopisan primer kako reagovati na nepravdu.
,,Zar ima među nama onih koji ne mogu a da se ne dive priči o Likurgu Lakademonijanu? Kada ga je oslepeo na jedno oko jedan od njegovih sugrađana, ljudi su pred Likurga izveli mladog izgrednika kako bi mu ovaj odredio kaznu kojom bi mu se osvetio. Umesto kazne, Likurg je uzeo mladića pod svoje, školovao ga i napravio od njega časnog čoveka. Kada ga je nakon više godina predstavio sugrađanima u amfiteatru, na njihovo opšte iznenađenje transformaciom, odgovorio je: Kada ste mi doveli ovog čoveka bio je agresivan i drzak, vraćam vam ga kao razumnog i uzornog sugrađanina.’’
Stoička pravičnost nam pomaže da pronađemo način da sarađujemo sa drugima, čak i onda kada se oni tome protive.
Svaka zaprega ima dva kraja: jedan koji služi za vuču i drugi koji je beskorisan. Ako tvoj brat pogrešno radi, nemoj se hvatati nepravde, nemoj vući s’ kraja. Bolje je, imajući na umu da je on tvog roda, da se uhvatiš za ispravnu stranu i povučeš stvari na dobro.
– Epiktet, Priručnik, 43
U ovoj metafori, Epiktet nas podseća da uvek sami biramo kako ćemo reagovati – na nepravdu možemo odgovoriti nepravdom, ili možemo odlučiti da budemo bolja verzija sebe. U svakoj situaciji, zastani, razmisli, seti se da uvek postoji više načina na koje možeš da reaguješ. Izaberi najbolji.
Praktični savet za stoički stil života
Stoici veruju da niko nije po prirodi zao. Ako te je neko uvredio, ukrao od tebe ili ti učinio nešto nažao, to je uradio zato što je mislio da radi nešto dobro za sebe, a nije promislio da li je izabrao dobar način.
Stoici se često sete metafore o strelcu kada žele da se učvrste na putu pravičnosti.
Zamisli strelca koji je napeo svoj luk i strelu uperio u pravcu mete. Šta je u njegovoj kontroli? Iznenadni nalet vetra može da skrene strelu sa njene putanje; meta može da se pomeri. Jedino šta strelac može da uradi jeste da gađa pravo.
Šta god da se desi, znaj da jedino što možeš da kontroliše jesu tvoje lične namere. Fokusiraj se na svoj sledeći korak uvek stremeći pravičnosti jer je to najbolje što možeš da uradiš za sebe i druge.
Zaprati Ja.Stoik na Instagramu kako bi imao pristup dodatnim sadržajima na temu stoicizma.
Korisne savete is stoicizma možeš slušati u svojoj omiljenoj podkast aplikaciji ako zapratiš Ja.Stoik podkast ili YouTube kanal.