foto: mohammad khaksarmadani – unsplash
Ljubomora prirodna ljudska slabost.
Ljubomorni smo u onim situacijama kada imamo osećaj da je naša veza sa drugom osobom ugrožena i kada smo uplašeni da će osoba za koju smo vezani potražiti zamenu za nas.
Upitnik koji su popunjavali psiholozi na Zapadu koji se bave bračnim savetovanjem pokazao je da je trećina njihovih klijenata imala problem upravo sa ljubomorom.
Iako je najlakše uočljiva u ljubavnim i bračnim vezama, ljubomora se javlja i kod porodičnih veza, među decom, prijateljima, kolegama, zapravo u svim onim odnosima koji podrazumevaju upućenost jedne osobe na drugu i njihovu međusobnu zavisnost.
Zašto osećamo ljubomoru?
Ljubomora je kompleksna emocija u čijoj osnovi se najčešće nalazi osećaj da nismo dovoljno dobri, lična nesigurnost i posesivnost, odnosno percepcija da imamo pravo na nekoga ili nešto. Preterana zavisnost od partnera i patološka vezanost za drugu osobu mogu da izazovu paranoju koja se ispoljava u obliku ljubomore.
Ako je razlog tvoje ljubomore osećaj da nisi dovoljno dobar, dovoljno je da se prisetiš svojih dosadašnjih pobeda i ciljeva koje si uspeo da postigneš. Takođe, shvati da ne može svako da bude dobar u svemu, postoje stvari u kojima si ti superiorniji od osobe prema kojoj si osetio ljubomoru.
Lična nesigurnost može dosta da naudi vezi sa drugom osobom (partnerom, roditeljima, bratom/sestrom, prijateljem, kolegom…). Ona se spoljava kroz strah da spoljašnji događaji mogu da naruše vaš odnos. Razlog za strah je često pogrešna percepcija da neko ili nešto radi protiv vas. Ponekad se sumnje pokažu kao opravdane, u slučaju neverstva, izdaje prijatelja ili kompeticije između kolega.
Patološka ljubomora
Posesivnost, odnosno uverenje da imamo pravo na nekoga ili nešto je najrazornija forma ljubomore. To što si se dogovorio sa svojom partnerkom da je ona tvoja devojka ili supruga, ne zači da je poseduješ. Niko nikoga ne poseduje. Mi ne možemo da kontrolišemo misli i osećanja drugih ljudi. Samo svojim ispravnim postupcima možeš da zadobiješ privrženost druge osobe a ne formalnim dogovorom ko je ko u vašem odnosu.
Nasilni, narcisoidni i asocijalni tipovi su često patološki posesivni. Oni ispoljavaju potrebu za kontrolom i dominacijom. Ako si lojalan drugoj osobi a ona konstantno ispoljava posesivnu ljubomoru, u pitanju je patološko stanje koje zahteva stručnu pomoć.
Kada se suočiš sa ljubomorom drugih, obrati pažnju na eventualnu agresiju izazvanu ljubomorom, na opravdanja koje takve osobe imaju za kontrolu drugih i na opsednutost tuđom vernosti jer su to sve znaci patološke ljubomore.
Šta uraditi kada osetiš ljubomoru?
Svako emotivno biće je sklono ljubomori. Istog trenutka kada postaneš svestan svoje ljubomore, svoju slabost pretvori u prednost. Neka ti ljubomora pokaže put za lično usavršavanje i unapređenje odnosa koji gajiš sa drugim osobama.
Praktični savet za stoički stil života
Ako želiš da saznaš praktične savete za stoički stil života, prijavi de na Ja.sotik mailing listu.
I PRIJAVLJUJEM SE I
Možda si primetio da neki od tekstova na blogu sadrže savete za razvijanje stoičkog stila života a drugi ne. Ovo svakako nije razlog da oni tebi, kao nekom ko se dodatno interesuje za stoičku filozofiju, ne budu dostupni. Sve što je potrebno da uradiš jeste da se prijaviš na Ja.Stoik mailing listu i pridružiš našoj probranoj grupi savremenih stoika. Svaki put kada objavim novi tekst na blogu, na tvoju mail adresu će stići njegova integralna verzija koja kao bonus sadrži i praktične savete za život prema stoičkim principima. Na ovaj način, nove informacije o stoicizmu će ti biti još lakše dostupne. Osim toga, ako imaš neko pitanje vezano za stoicizam, ili predlog koju temu želiš da dodatno obradim u svojim tekstovima, možeš slobodno da mi se direkto obratiš. Ako ipak odlučiš da se ne prijaviš na ovu mailing listu, i dalje možeš da uživaš u biserima stoičke mudrosti koje ću redovno objavljivati na ovom blogu i na svom Instagram profilu. Želim ti svako dobro, P.S: Ne šaljem spam poruke. Možeš se odjaviti sa liste kad god poželiš.Zašto da se prijaviš na mailing listu?
Peđa Garašanin