O smrti

foto: benjaima kamel – unsplash

Okolnosti u kojima živimo mesecima unazad podstakle su jedne da razmišljaju o prolaznosti života a druge da potiskuju svaku misao o smrti. Iako je ovo vrlo nepopularna tema, suočavanje sa smrti, čak i u formi razmišljanja ili meditacije, može da bude veoma korisno i čak lekovito za dušu. 

Stoičko viđenje smrti

Marko Auelije je u svojim Meditacijama često pisao o smrti. Budući da je skoro ceo period svog carevanja proveo na bojnom polju, smrt mu je svakako bila bliska pojava. Prisustvo smrti tera čoveka da se duboko zamisli o životu. Možda je upravo ovo pomoglo Aureliju da dođe do tako kompleksnih uvida o ljudskoj psihi i tome koje je vrline potrebno da čovek razvije kako bi njegov prolazni život dobio smisao.

Kada je čovek mlad i snažan on ne razmišlja o smrti a možda je upravo tada pravi trenutak da se razvija svest o prolaznosti života. Nepredviđene i nesrećne okolnosti se dešavaju. Danas čovek može biti zdrav a već sutra saznati da boluje od fatalne bolesti, ili mu se može desiti da izgubi život u kakvoj nesreći.

Ne treba živeti kao da je čitava večnost pred tobom. Smrt te vreba. Budi dobar dok živiš, dok možeš
– Marko Aurelije, Meditacije 4.17

Razmišljanje o smrti pomaže čoveku da nauči da ceni život koji ima sada. Onaj ko ima zdravlje dodatno će se potruditi da neguje zdrave navike kako bi što duže ostao snažan i vitalan. Onaj kome je važan novac i uspeh shvatiće da je možda bolje da batali jurnjavu za lažnim vrednostima i da se fokusira na ono šta mu je zaista važno u životu. Neko kome se život pretvorio u posao shvatiće da bi možda bilo bolje da više vremena i energije posveti ljudima do kojih mu je stalo.

Svest o prolaznosti života doprinosi stvaranju života bez žaljenja

Svest o ograničenosti trajanja života podstiče čoveka da u svakom trenutku razmišlja o svojim postupcima jer možda neće dobiti priliku da naknadno ispravi svoje greške. Osoba koja ima svest o prolaznosti života neće biti neodgovorna i ostaviti svoje naslednike u dugovima, dete neće dozvoliti da bude u svađi sa roditeljem koji može sutra umreti, neko ko se celog života trudio da udovolji drugima skupiće snagu da preuzme kormilo života u svoje ruke.

Brojni su primeri ljudi koji su se našli na granici života i smrti i koji su nakon takvog iskustva potpuno promenili način razmišljanja i stil života. Nije neophodno da ti se život uruši da bi shvatio da je potrebno da ga transformišeš – razmišljanje o smrti može da ti pomogne da već sada stekneš važne uvide u to šta zaista želiš od života.

Oni koji su naučili kako da umru, oslobodili su se ropstva života.
– Seneka

Razmišljanje o smrti ublažava strah od smrti

Heraklit je isticao da je promena motorička snaga prirode. Baš kao što se dani i godišnja doba menjaju, tako se i mi menjamo. Poput biljke, čovek raste, sazreva, prolazi kroz niz transformacija i na kraju nestane. Kao što je rođenje bio prirodan proces kroz koji smo svi prošli, tako je i smrt proces koji je priroda tako uredila da bude podnošljiv svakom živom stvoru.

Onaj ko živi bez straha od smrti više ceni svaki trenutak života i bolje koristi svaki moment koji mu je na raspolaganju.

Antički Stoici su stalno isticali da nije dostojno čoveka da preživljava život već da je potrebno da živi život sa svrhom. A svrha čoveka je da do kraja iskoristi svoje potencijale – jer kao što drvo koje nikne iz semenke nastoji da raširi grane, da se razlista, napuni krošnju mirisnim cvetovima i sočnim plodovima, tako i čovek treba da nastoji da izraste u najbolju verziju sebe i da jednog dana ostavi iza sebe najlepše plodove života.   

---

Praktični savet za stoički stil života

Ako želiš da saznaš praktične savete za stoički stil života, prijavi de na Ja.sotik mailing listu.

I PRIJAVLJUJEM SE I

Zašto da se prijaviš na mailing listu?

---